Momak koji je letos skočio pod kamion u Užicu da bi spasio dete je moj prvi...

Momak koji je letos skočio pod kamion u Užicu da bi spasio dete je moj prvi komšija. Tih dana svi smo mu dolazili u goste i čestitali mu, bio je vrlo stidljiv ali učtiv i uljudan sa svima.

Danas ga vidim kako ide uz ulicu sa dva deteta kojima je dao svoju jaknu da stave preko glave da ne kisnu a napolju hladno da se smržneš. A on sav mokar i nasmejan pita me: “Profesorka, hoćemo na Terazije na vanilice?” 

Kao gospodin i junak se rodiš, nemam drugo objašnjenje.

Udala sam se vrlo mlada, nisam imala ni punih 18 godina. On je imao 30…

Udala sam se vrlo mlada, nisam imala ni punih 18 godina. On je imao 30 ali meni to nije smetalo, vloljela sam ga više nego sebe. Danas imamo 3 sina i mislila sam da mi sreću ne može ništa pokvariti, ali… saznala sam da me muž vara.

Duže vremena sam sumnjala, ali nisam željela da vjerujem. Danas mu je stigla poruka od ljubavnice koju sam pročitala i bilo mi je jasno. Poruku sam izbrisala i umjesto mog muža ja otišla do hotela gdje je trebao biti “sastanak”. Kada je otvorila vrata hotelske sobe prvo sam se šokirala kada sam vidjela ko mu je ljubavnica, par sekundi ostala ukipljena, a onda sam je žestoko napala, verbalno naravno mada sam željela i fizički da je naučim pameti.

Počela je da plače i zamolila me da uđem u sobu. Klinka tek napunila 17 godina, živi sa majkom i skoro pa nemaju od čega da žive. Kada mi je rekla “pa nije valjda da misliš da uživam sa starcem koji je 30 godina stariji od mene” bilo mi je jasno i sjetila sam se tatinih riječi kada sam se udavala da je moj muž bolesnik koji voli djecu. Na koga sada da se ljutim, na muža, klinku kojoj se gadi da bude sa mojim mužem ili na sebe jer nisam slušala roditelje??? 

MOJI SU BILI U TEŠKOJ FINANSIJSKOJ SITUACIJI, NA MATURU SAM NOSIO NEKO STARO TATINO ODIJELO…

Moji su bili u teškoj finansijskoj situaciji, namaturu sam nosio neko staro tatino odijelo, koj mi je 2 broja veće. Kao momak sam nosio stare pocijepane pantalone, stare majce, i glumio da sam sretan i da sam iz tog fazona. Drugari su odlučili da idu na more i mene su molil da pođem, ali sam govorio da je to glupost i nisam nikada priznao da nemam, mada se to generalno znalo.

Oni su skupili novac i samo rekli da se spakujem. Nakon toga smo 4 godine išli zajdno na more i svaki puta su mi oni sve plaćali. Zadnji put sam upoznao jednu djevojku iz Berlina, zavoljela me takvog kakav jesam i zaljubila se u mene. Iskreno nije bila moj tip djevojke, ali… nisam bio neko ko može da bira, a bila je prilika kakvu nisam smio propustiti. Sada imam 33 godine i kada smo se bolje upoznali baš sam je zavolio. Konačno može se reći da uživam u životu, sretan sam šta sam postao,

sretan sam da moji više nisu sirotinja i da žive normalan život, ali sve to bez bez mojih drugova koji su me “nosili” na leđima i naavno Boga ne bi bilo moguće. Nikada i to neću zaboraviti, i pored toga što su i dalje imućni i bogati, kada god dođem na odmor, nikada im ne dozvoljavam da išta plaćaju, jer to je najmanje što mogu za njih uraditi.